- Упознавање са историјским развојем фармације и основним принципима модерне фармацеутске праксе;
- Стицање основних знања о лековима, медицинским средствима и поступцима који се примењују у свакодневној фармацеутској пракси;
- Стицање знања о правилном извошђењу основних фармацеутских операција и поступака;
- Стицање практичних вештина извођења основних фармацеутских операција и поступака;
- Развијање свести о професионалној одговорности у свакодневној фармацеутској пракси;
- Развијање свести о значају непрекидног праћења нових трендова у фармацеутској пракси и сталног професионалног усавршавања;
1. Основи фармацеутске праксе
2. Појам лека и чување
3. Мерење и фармацеутска израчунавања
4. Фармацеутске операције са чврстим супстанцама
5. Фармацеутске операције са течним супстанцама
6. Екстракција и дестилација
7. Стерилизација и асептични поступци у фармацији
8. Увежбавање фармацеутских операција и поступака
- познавање и разумевање етиолошких фактора и фактора ризика од значаја за развој
- примена лекова у специфичним популационим групама (деца, стари, труднице, дојиље,...);
- индивидуални приступ пацијенту на основу познавања фактора који се односе на лек, пацијента, болест/поремећај;
- поступак добијања дозволе за стављање лека у промет у складу са савременим приступом заснованим на примени научних сазнања у управљању ризиком, као и одговарајућим националним и међународним законским регулативама;
Преглед фармацеутско технолошких операција за поједине фазе производње различитих фармацеутских облика.
Принципи континуиране производње.
Нови концепти у фармацеутској индустрији.
Поступак повећања шарже са лабораторијског на полупогонски и индустријски ниво производње.
Годишњи преглед производа.
Задаци и улога фармације у систему здравствене заштите
Било који систем се може дефинисати као скуп међусобно зависних компоненти.
ЗС се може дефинисати као скуп свих организација, институција и ресурса који су посвећени акцијама чији је примарни циљ побољшање здравља.
Систем је обично организован на три нивоа (три реда хијерархије):
- централни – терцијарни
- интермедијарни – секундарни
- периферни – примарни ниво.
Апотека представља примарни – први ниво организованости фармацеутске здравствене делатности. Интермедијарни, секундарни ниво - поједине апотеке са специјализованим услугама нпр. за израду лекова; болничке апотеке са специјализованим пословима снабдевања лековима и медицинским средствима).
Структура ЗС:
Агенција за лекове и медицинска средства (АЛИМС),Коморе здравствених радника
Републички завод за здравствено осигурање (РЗЗО),
Институт за јавно здравље Србије „др. Милан Јовановић Батут и др.
Фармацеутски сектор је део здравственог система сваке земље и као такав је вaжан за здравље грађана и обухвата све активности везане за фармацеутске услуге, фармацеутску ЗЗ и фармацеутске производе. Грађани очекују да имају приступ ка квалитетним, безбедним, и ефикасним лековима, најновијих технолошких и биомедицинских достигнућа који ће им бити приступачни (финансијски-приуштиви и географски-доступни). Трошкови за лекове се налазе на трећем месту према издвојеној суми у укупним издвајањима за здравство, одмах после трошкова за болничко и амбулантно лечење.
Здравствени систем Републике Србије
Шема националног фармацеутског сектора
Фармацеутски сектор Републике Србије
Улога фармацеутског
техничара у систему здравствене заштите. Фармацеутски техничар као део тима у
градској апотеци, болничкој апотеци, клиничкој апотеци, галенској лабораторији
и фармацеутској индустрији.
Улога фармацеутског техничара у систему
здравствене заштите. Фармацеутски техничар као део тима у градској апотеци,
болничкој апотеци, клиничкој апотеци, галенској лабораторији и фармацеутској
индустрији.
Фармацеутска здравствена делатност се одвија у
апотеци и обавља је фармацеут односно дипломирани фармацеут са одговарајућом
специјализацијом и фармацеутски техничар са одговарајућом школом здравствене
струке.
У обављању ФЗД техничару је забрањено да:
1) Обавља ФЗД без присуства фармацеута
2) Издаје, односно продаје на мало лекове на
рецепт као и лекове који садрже опојне дроге, односно одговарајућа медицинска
средства
3) Самостално израђује галенске односно
магистралне лекове.
Мора да ради у тиму са фармацеутом (ДАП, ДПС,
ДДП, ДЛП, ДПП)
Фармацеутски техничар може да радуи у:
-
Апотеци
-
Болничкој – клиничкој апотеци
-
Галенској лабораторији (производњи, контроли)
-
Индустријској производњи ( лекова за хуману употребу, ветеринарских
лекова, козметичких средстава)
-
Велепродаји лекова
Послови Фармацеутског техничара у тиму:
-
одржавање хигијене
-
пријем
-
складиштење
-
израда, производња
-
издавање, продаја
-
дистрибуција, транспорт
-
административни послови (вођење документације?
Услови рада фармацеутског техничара:
-
сменски рад
-
температура радног простора
-
хемикалије и др
Пожељне особине:
-
тимски рад
-
добар вид
-
прецизност
- воља за сталним учењем и усавршавањем и др.
Апотека , просторије и намена
Дефиниција: Апотека је здравствена установа фармацеутске службе у којој се израђују, чувају и издају лекови и лековити препарати. Апотека је здравствена установа у којој се обавља фармацеутска здравствена делатност на примарном нивоу.
Реч апотека је грчког порекла и значи слагалиште. У фармацеутском смислу , под апотеком се подразумевају просторије у којима се издају лекови и израђују лековити препарати.
Делатност: У апотеци се обавља фармацеутска здравствена делатност која обухвата:
1) промоцију здравља, односно здравствено васпитање и саветовање за очување и унапређење здравља правилном употребом лекова и одређених врста медицинских средстава;
2) промет на мало лекова и одређених врста медицинских средстава, а на основу планова за набавку за редовне и ванредне потребе;
3) праћење савремених стручних и научних достигнућа
4) давање пацијентима савета за правилну употребу лекова и одређених врста медицинских средстава за њихову правилну употребу;
5) Израду магистралних лекова;
6) друге послове, у складу са законом.
Апотека може имати у свом сасатаву и галенску лабораторију за израду галенских лекова.
У апотеци се обавља фармацеутска здравствена делатност у складу са смерницама ДАП, односно ДЛП и ДП у дистрибуцији, ДПП праксе за израду галенских лекова која има елементе индустријске производње. Смернице прописује Министар Здравља.
Да би испунила намену апотека треба да буде грађена и планирана према одређеним прописима и нормативима за изградњу апотеке.
Апотека која испуњава све ове услове треба да има следеће просторије;
- ОФИЦИНУ
- АПОТЕКАРСКУ ЛАБОРАТОРИЈУ
- АНАЛИТИЧКУ ЛАБОРАТОРИЈУ
- МАТЕРИЈАЛКУ
- ПРОСТОРИЈУ ЗА ПРАЊЕ ПОСУЂА
- КАНЦЕЛАРИЈУ
- СОБУ ЗА ДЕЖУРСТВО
- ПОДРУМ
- ТАВАН
- БУНКЕР
Закон прописује квадратуру појединих просторија у Правилнику о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе.
ОФИЦИНА је део апотеке у коме се издају и израђују лекови према рецепту или усменом захтеву пацијента. Осим издавања лекова, врши се и такозвана ручна продаја лековитих и козметичких средстава, као и разног санитетског материјала и остале робе коју апотека набавља. у официни се чувају само они лекови и лековите супстанце које нису подложне брзом кварењу. лекови се чувају на отвореним и затвореним полицама распоређени према абецедном реду и груписани према терапијском деловању и фармацеутском облику (препарати за спољашњу употребу најчешће се чувају одвојени). Лекови који се израђују у апотеци и козметички препарати, чајеви, санитетски материјал и остало такође се чувају одвојено од фабричких лекова. Важан део официне је рецептурни сто или рецептура на којој се врши издавање лекова. у другом делу официне може да се налази радни сто на коме се врши израда лекова. Овај део је снабдевен потребним прибором и амбалажом за израду лекова, као и делом за одлагање прљавог посуђа и прибора за рад. У делу официне, где се израђују лекови налазе се отворене и затворене полице са супстанцама од којих се лекови израђују а које се чувају у стојницама по пропису за чување лековитих супстанци.
АПОТЕКАРСКА ЛАБОРАТОРИЈА је део, где се врши имплирање (пуњење) стојница, као и све врсте фармацеутско-технолошких операција које се не могу изводити у официни (загревање, топљење, уситњавање, израда лекова у већим количинама итд.). У лабораторији се налази велики радни сто, полице за смештај прибора и уређаја, апарат за добијање воде фармацеутског квалитета, комора за израду лекова у асептичним условима.
МАГАЦИН ИЛИ МАТЕРИЈАЛКА служи за чување резерви лекова, лековитих супстанци, санитетског материјала и остале робе која не захтева посебне услове чувања. Опремљена је ормарима, полицама и фиокама. Распоред чувања је сличан оном у официни, с тим што се лековите супстанце чувају у стојницама већих димензија или у оригиналном паковању.
ПОДРУМ је место за чување већих количина течних супстанци и лекова који захтевају чување на нижим и уједначеним температурама (алкохол, хидроген, масна уља, етарска уља, медицински бензин и др.). У посебном углу подрума смештају се лако запаљиви, експлозивни, лако испарљиви препарати и други материјали које, по пропису, треба чувати одвојено.
ТАВАН служи за чување већих количина дрога за које је неопходно суво место. Осим њих , чува се и већа количина амбалажног материјала.
АНАЛИТИЧКА ЛАБОРАТОРИЈА је део где се врши контрола квалитета лековитих супстанци и неких лековитих препарата који су израђени у апотеци. Снабдевена је реагенсима за анализу, аналитичком вагом и осталим прибором за хемијску аналитику. Све обављене анализе се евидентирају у књизи лабораторијске анализе коју мора имати свака апотека која се бави израдом лекова.
ПРОСТОРИЈА ЗА ПРАЊЕ ПОСУЂА служи искључиво за прање посуђа и прибора који се користи у свакодневном раду.
ПРОСТОРИЈА ЗА ВОЂЕЊЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ - КАНЦЕЛАРИЈА је део где се обављају сви административни послови апотеке. У њој се чува документација апотеке, стручна литература и разни часописи.
СОБА ЗА ДЕЖУРСТВО је просторија која је обавезна за апотеке које обављају ноћни рад и мора одговарати свим хигијенским условима за становање. Обично је са улазом апотеке повезана електричним звоном.
Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti
https://www.slideshare.net/apotekaks357/apoteka-119339792
Врсте апотека;
Делатности апотеке у
оквиру фармацеутске здравствене заштите.
Апотека је здравствена установа у којој
се обавља фармацеутска здравствена делатност на примарном нивоу.
Апотека у државној својини оснива се за
територију једне или више општина у складу са Планом мреже.
Апотека може у свом саставу имати и Галенску
лабораторију за израду галенских лекова у складу са прописима.
Апотека може организовати огранке апотеке, организационе
јединице и јединице за издавање
готових лекова.
Постоје и апотеке у болницама и клиникама – болничке апотеке .
Здравствену установу може основати Република, Локална самоуправа , Правно или
физичко лице.
Здравствене установе могу се основати
средствима у државној и приватној
својини.
Приватна пракса може се основати као АПОТЕКА -
предузетник или као ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА – оснивач, власник.
Фармацеутска
здравствена делатност (Закон) : члан 83-87
Делатност апотеке (Закон) : члан 100
У апотеци се обавља фармацеутска здравствена
делатност која обухвата:
1) промоцију здравља, односно здравствено
васпитање и саветовање за очување и унапређење здравља правилном употребом
лекова и одређених врста медицинских средстава;
2) промет на мало лекова и одређених врста
медицинских средстава, а на основу планова за набавку за редовне и ванредне потребе;
3) праћење савремених стручних и научних
достигнућа
4) давање пацијентима савета за правилну
употребу лекова и одређених врста медицинских средстава за њихову правилну
употребу;
5) Израду магистралних лекова;
6) друге послове, у складу са законом.
Апотекарски уређаји,
посуђе и прибор.
Одржавање и смештај
посуђа и прибора у апотеци.
Да би се у потпуности
обезбедили услови за стручан рад потребно је опремити апотеку најразноврснијим
апаратима, апотекасрким прибором и посуђем. Правилник о ближим условима за
обављање здравствене делатности даје списак неопходних апарата , прибора и
посуђа које треба да има једна апотека, галенска лабораторија и болничка
апотека.
- Набрајање посуђа из правилника и уџбеника;
У самом рецептурном столу
налази се полица. На горњој страни полице налазе се чисти судови потребни за
рад ( бочице, патене, тарионици, пистили). Испод ове полице треба да буде
довољно празног простора, који је предвиђен за остављање прљавих судова, који
се овде сакупљају и носе на прање..
Посуде и затварачи морају бити
израђени од индиферентног материјала који не реагује са лековитим
супстанцијама.Матреијал од кога се израђује
прибор, посуђе, амбалажни материјал може бити разноврстан: метал,
стакло, порцулан, гума, каучук итд.Квалитет материјала мора одговарати
одреженим заххтевима везаним за лако прање, чишћење, одржавање и по потреби
стерилизацију.
ПОСУЂЕ; СУДОВИ И ПРИБОР ОД СТАКЛА И ПОРЦЕЛАНА
Од стакленог посуђа најважније су лабораторијске чаше које могу бити ниске и високе форме, мензуре, тиквице, ерленмајери и епрувете.
Стаклене или порцеланске стојнице служе за чување лековитих супстанци и неких подлога и лекова израђених у већој количини. Могу бити различитих величина и облика , са широким грлом за прашкове и ужим грлом за течности. На стојницама се налазе утиснути натписи (сигнатуре) које су заштићене од скидања.
Порцелански и стаклени тарионици се користе за уситњавање чврстих супстанци и израду суспензија, емулзија и прашкова. Стаклени левкови служе за лакше сипање течности у боце или стојнице уског грла.
МЕТАЛНИ ПРИБОР
Овде спадају емајлиране патене, апотекарске шпатуле, кашике, пинцете и маказе. Патене служе приликом израде лекова и у њима се врши топљење супстанци, а могу бити са изливом или без излива. Шпатуле се користе за сипање получврстих супстанци или лекова у стојнице, у посуде за израду препарата или у амбалажу.
Сита такође спадају у металне предмете. Након употребе се одмах чисте а посебну пажњу треба посветити чишћењу мрежица сита да не би дошло до очвршћавања супстанце у отворима мрежице и тиме и до њиховог трајног зачепљења.
ПРАЊЕ ПОСУЂА
Прање посуђа је важан и
одговоран посао у обезбеђивању хигијенских услова за израду квалитетних лекова.
Прању посуђа се приступа
различито, зависно од нечистоћа и врсте материјала од кога је посуђе направљено
(стаклено, порцуланско, метално, дрвено и др).
Први пут прање: врућом водом и
детерџентом и добро испрати. Препоручљиво је да се посуђе које се први пут
припрема за коришћење , опере , остави извесно време у разблаженом раствору хлороводоничне
киселине и после тога добро испере и осуши.
Мање запрљано посуђе – врућом водом
уз помоћ четке уз додатак средства за прање.
Стојнице и стаклене боце на којима су
после обичног прања остали трагови талога, мрља или наслаге креча перу се
одговарајућим растварачима. (креч – раствором хлороводоничне киселине).
Наслаге или трагови разних
врста материја од етарског уља, екстракта, тинктура лако се скидају помоћу органских
растварача (алкохол, етар, хлороформ и др).
Мирис се уклања тако
што се боце напуне чистом водом и оставе један до два дана , исперу, суше и
стерилишу.
Стојнице и боце од масног уља перу се врућом водом и четком, уз додавање
разних средстава за прање (детерџента), натријум-хидроксида и др. Испирају се
раствором разблажене хлороводоничне киселине, затим дуже испирају , суше.
Стојнице за маст и масне тегле – скину се масни
слојеви са зидова суда – дрвеном пиљевином, папирном ватом а затим перу врућом
водом и детерџентом. И овде се по потреби може додати натријум хидроксид, мада
се данас због постојања великог броја различитих средстава за прање ређе
употребљава.
Метални предмети – врућом водом и
детерџентом и одмах суше, чисте тампоном натопљеним етром, хлороформом и
бензином како би се заштитили од корозије.
Дрвени предмети – четком, врућом
водоми одмах бришу и суше на слабо промајном месту или на собној температури.
Могу се дезинфиковати хемијским средствима, обрисати алкохолом, хлороформом,
етром.
Лабораторијско посуђе - врућом водом и
детерџентом а аналитичко посуђе се држи одређено време у концентрованој киселини
(хром-сумпорна), добро се испере у обичној а затим у дестилованој води, суши и
стерилише.
Апарати у апотеци морају се одржавати, чистити, прати а
повремено се мора контролисати њихова исправност. Апарат за дестилацију, Уређај за добијање воде реверсном осмозом, Водено купатило, Сушница, Суви стерилизатор, аутоклав, Асептична комора...
Ваге се морају одржавати беспрекорно чистим и повремено се мора вршити њихова контрола на тачност, баждарење, калибрација.
Справе за израду фармацеутских облика су метални калупи за супозиторије и вагиторије, шприцеви за истискивање супозиторија и справе за израду пилула и гранула.
Савремена апотека треба да поседује фрижидер за чување лекова који се чувају на хладном , на температури од 2-10 C (вакцине, серуми, инсулини и др.).
Принципи добре апотекарске праксе
Фармацеутска комора Србије доноси Добру апотекарску праксу
Добра апотекарска пракса представља основу за обезбеђење квалитета услуга односно активности фармацеутске праксе. Добра апотекарска пракса је уско повезана са Етичким кодексом фармацеута који описује понашање фармацеута, док стандарди и смернице Добре апотекарске праксе дефинишу квалитет пружене услуге.
Фармацеути су дужни да обезбеде да услуга коју пружају сваком пацијенту мора бити одговарајућег квалитета, што се постиже испуњавањем захтева Добре апотекарске праксе (ДАП).
Са циљем подизања квалитета фармацеутске услуге 1993. године усвојене су међународне смернице за ДАП као документ Међународне фармацеутске федерације .Непосредни циљеви израде стандарда ДАП су да се дефининише и стандардизује фармацеутска услуга и активности фармацеута у апотеци, да се униформишу процеси рада у апотекама што доприноси повећању квалитета услуге и производа, да се дефинише начин рада који доприноси минимализацији грешака у раду. Истовремено, стандарди треба да представљају допуну захтева које апотека мора да испуни у смислу простора, опреме и кадра, а који су дефинисани законским прописима.
Добра апотекарска пракса
Корисником услуге сматрамо сва лица која долазе у апотеку са једним или више рецепата да добију лек, или неки други производ ради лечења, дијагностиковања или превенције обољења. Под корисником услуге подразумевају се сва она лица која имају потребу за неким другим производом који је предмет пословања апотеке и који се издаје на основу усменог захтева корисника услуге (лекови који се могу издавати без рецепта, козметички препарати, дијететски суплементи и др). Посебно треба водити рачуна о томе, да приликом уласка корисника у апотеку увек неко од запослених буде присутан у официни. Корисник услуге , приликом уласка у апотеку мора осетити позитивну атмосферу. Уколико се у официни већ налази неки корисник услуга, новопридошлог корисника услуге треба љубазно поздравити и на прикладан начин ставити до знања да је уочен његов улазак. уколико је присутан већи број корисника услуга гледати да се време његовог чекања скрати, али никако на штету квалитета услуге. Ако се у официни налазе старе особе, инвалиди или мајке са децом, ове категорије корисника услуга, по правилу, имају имају предност при давању услуге.
Шта је потребно за добру и квалитетну услугу?
- знање
- добра комуникација
- слушање - прикупити што више информација
- прилагодити тон комуникације и сачувати приватност корисника услуга - у том случају апотека би у оквиру официне требала да има одвојен простор за обављање поверљивих разговора са корисницима услуга
Рецепте је потребно преконтролисати на административну исправност (рецепт, здравствена књижица, лична карта).
Потребно је обавити контролу доза, а ако су максималне дозе прекорачене, а лекар то није исправно нагласио на рецепту (знак узвика и потпис), потребно је корисника упутити да се јави лекару ради потребних исправки.
Све нејасноће на рецепту потребно је, ако је то могуће, решити дискретно, телефонским контактом са лекаром, све измене обавезно евидентирати на рецепту.
На паковањима лека потребно је читко исписати упутство за употребу лека, и истовремено усмено објаснити кориснику употребу, уз неопходне сугестије у смислу правилног чувања лека. Обавезно нагласити време узимања лека, пре или после јела, указујући на могуће интеракције лека са храном или алкохолом. Такође је важно напоменути кориснику да престане са коришћењем лека, у случају да се појаве одређене реакције у току примене лека (кожне промене, свраб, промена боје урина, итд).
Наркотици се издају на дупли рецепт. Не смеју се издавати малолетним особама. Рецепт треба преконтролисати а податке са рецепта, као и особе која је преузела лек, треба унети у књигу наркотика. Копија рецепта се чува у документацији апотеке а други рецепт се шаље у РФЗО на наплату.
Уколико је кориснику прописан магистрални лек и апотека израђује магистралне лекове , лек се израђује по правилима добре апотекарске праксе.
Уколико корисник услуге жели информацију о леку или производу који узима, потребно је пружити му жељену информацију јасним и за њега разумљивим језиком и терминима.
Набавка, преузимање и
распоређивање робе и сировина за израду лекова
(дефектура,
имплирање).
Важна је професионална одговорност фармацеута и
фармацеутског техничара за квалитет фармацеутских производа који се набављају,
чувају , израђују, издају и продају у оквиру апотеке.
Јавна апотека се лековима и медицинским
средствима снабдева преко велепродаја које имају дозволу за промет на велико
одређене врсте, односно групе лекова, као и одређене класе и категорије
медицинских средстава, а коју издаје Министарство здравља Републике Србије.
Велепродаја врши промет на велико само оних лекова и медицинских средстава који
имају одобрење за стављање у промет издато од надлежног министарства
(Министарство здравља Републике Србије), односно дозволу за стављање у промет
издату од Агенције за лекове и медицинска средства Србије.
Одлука да се одређени производ поручи од
велепродаје може се донети на основу рутинске провере стања тог производа у
залихама
Процес поручивања се обавља телефонским путем,
односно, разговором са референтом велепродаје са којом апотека има склопљен
уговор о пословној сарадњи. Поручивање производа може се вршити и електронским
путем, али је у радној пракси наше земље много заступљенији телефонски контакт
са велепродајом. Једна апотека најчешће сарађује са неколико велепродаја, како
би обезбедила све потребне производе
Добављач/велепродаја која испоручује производе
апотеци, поред производа доставља и одговарајућу доставницу/фактуру/рачун који
се даје одговорном фармацеуту у апотеци одвојено од производа.
На доставници/фактури су наведени сви производи
који су наручени од велепродаје и испоручени апотеци. Доставница садржи и цену
лека коју је апотека дужна да плати у одређеном временском периоду. Временски
период за плаћање за примљене производе унапред се дефинише уговором између
велепродаје и апотеке,
За све производе, потребно је проверити
следеће:
• да ли су сви поручени производи и испоручени;
• да ли је испоручена одговарајућа врста
дозираног облика;
• да ли је испоручена одговарајућа количина;
• да ли је паковање оштећено;
• да ли је рок трајања одговарајући и
прихватљив;
• да ли су испуњени услови за препарате који
имају посебан режим чувања (нпр,температура 2º-8ºC).
Након провере испоручених производа потребно је
потписати доставницу/фактуру и ставити датум пријема робе. Један примерак
фактуре враћа се добављачу, а други остаје у апотеци и на основу њега се врши
плаћање.
Формирање малопродајме цене лекова , калкулације
Сировине : контрола , распоређивање
Дефектура – припрема већих количина материјала
и фармацеутских препарата потребних за попуњавање стојница, фиока, полица
Имплирање – пуњење стојница
Лек који први уђе треба први да изађе.
Подела, означавање и
чување супстанци за израду лекова по јачини
физиолошког
деловања.
СТОЈНИЦЕ су подесни судови, боце и тегле са добрим затварачима и натписима у којима се држе лековите супстанце. Све стојнице треба да су груписане према величини и према агрегатном стању материје коју садрже. Свака група мора бити поређана абецедним редом, по називу супстанце која се у њој налази. Натписи на стојницама, односно сигнатуре, морају бити ужежене да се не би скидале. Величина, врста стојница , њихов облик зависи од врсте и потрошње материје коју садрже.
Стаклене стојнице су специјалне посуде са брушеним запушачима намењене за чување прашкастих супстанција и течности, и то са широким грлом за прашкове и ужим грлом за течности. Могу бити четвртасте и округле. Поред стаклених у официни се налазе и порцуланске стојнице.
-ТЕЧНОСТИ се чувају у стакленим боцама са уским грлом и углачаним или брушеним чепом.
-МАСНА УЉА се чувају у стојницама са нарочито подешеним запушачем који има метални уложак који има левкаст излив, што омогућава лако сипање уља. На тај начин спречава се сливање уља низ спољне зидове стојнице, већ се лако улива директно у стојницу.
-СИРУПИ се чувају у специјалним стакленим боцама, са широким или уским грлом и подешеним изливима које су стављене у порцуланске стојнице са поклопцем.
-МАСТИ се чувају у посебним стојницама за масти т.ј. у порцуланским теглама са поклопцем.
-СУВИ ЕКСТРАКТИ – чувају се у добро затвореним мањим стојницама са брушеним запушачима а најчешће се чувају изнад средства за сушење, креча односно силикагела.
-ТЕЧНЕ КИСЕЛИНЕ се чувају у боцама са стакленим брушеним чепом и стакленом капом (чашом) преко њега који херметички належе на сам грлић стојнице.
-АЛКАЛИЈЕ се чувају у посудама са гуменим запушачем.
-ЛАКО ИСПАРЉИВИ ЛЕКОВИ се чувају добро затворени и на температури до 25 ºC.
-ЛЕКОВИ ОСЕТЉИВИ НА СВЕТЛОСТ чувају се заштићени од светлости у тамним боцама или завијени у тамни папир.
-ЛЕКОВИТЕ СУПСТАНЦИЈЕ СЛАБОГ ДЕЛОВАЊА чувају се на отвореним полицама (рафовима) у стојницама на којима се налазе беле сигнатуре, а називи лековитих супстанција исписани су црним словима.
-ЛЕКОВИТЕ СУПСТАНЦИЈЕ ЈАКОГ ДЕЛОВАЊА - ( Remedia separanda
– одвојени лекови ) чувају се одвојено од осталих лекова (некада под кључем). Називи оваквих супстанција су исписани црвеним словима на белом пољу и означени једним крстом (+). Такође на сигнатури треба да буде назначена максимална појединачна и максимална дневна доза супстанције која се налази на стојници.
-ЛЕКОВИТЕ СУПСТАНЦИЈЕ ВРЛО ЈАКОГ ДЕЛОВАЊА–ЈАКИ ОТРОВИ (Remedia claudenda – закључани
лекови или Venena – отрови) чувају
се одвојено од осталих лекова и под кључем (некада и под два кључа). Њихов назив исписан је белим словима на црном пољу и
означене су са два крста (++). Такође треба да имају назначену максималну
појединачну и максималну дневну дозу.
-ОПОЈНЕ ДРОГЕ – Наркотична и психотропна средства, такође се
чувају у официни одвојено под кључем. Обележена су знаком параграфа (§).
-РАДИОАКТИВНИ ПРЕПАРАТИ
означавају се посебним знаком
(црвени сегменти на жутом пољу) и чувају се према посебном прописима.
-СЕРУМИ
И ВАКЦИНЕ чувају се на
температури од 2-10 ºC , најбоље у фрижидеру али се течни серуми и
вакцине не смеју замрзавати.
Израда, чување и
издавање магистралних и галенских препарата
Магистрални лек је лек израђен у апотеци по рецепту (формули) за
одређеног пацијента, односно корисника. И
Галенски лек је лек израђен на основу важећих фармакопеја или
важећих магистралних формула у галенској лабораторији и намењен је за пацијенте
апотеке, односно друге здравствене установе..
Израда фармацеутских облика
лекова (магистралних и галенских лекова) је неизоставни део фармацеутске
праксе. Фармацеути и фармацеутски техничари су једини здравствени радници које
Закон обавезује у погледу израде лекова.Да би се постигао жељени ефекат
фармацеутских препарата који се израђују у апотеци потребна је одговарајућа
квалификација и способност особља апотеке да обавља ове послове.
То подразумева поштовање
следећих смерница:
-да се користе
састојци/супстанце (активне и помоћне материје амбалажа) одговарајућег
квалитета и чистоће (национална фармакопеја)
-израда у складу са ДАП
-не смеју да се израђују
лекови који су повучени са тржишта из безбедоносних разлога
-потребно је да постоје записи
о процедурама, прописима, имена произвођача, серијске бројеве свих састојака
коришћених у изради наведеног препарата да би било могуће исправити евентуалне грешке
или проблеме у изради магистралних лекова.
-Магистрални лекови не смеју
да се израђују за треће особе које би их продавале болесницима или трговинским
субјектима за даљу продају.
-Пречишћена вода најбоље да
кључа 5 минута и прохлади се те користи за израду
Препоруке за израду лековитог
препарата:
•Рецепт треба пажљиво
прочитати,
•Треба се уверити да
располажемо потребним супстанцијама
•Израда лекова захтева
сигурност и смиреност у раду, као и добро теоријско и практично познавање предмета.
У раду треба бити ефикасан али не на штету квалитета.
•Никада се истовремено не ради
више лековитих препарата.
•При изради лекова никада се
не треба ослонити на памћење већ треба проверити наведени састав и количине у
стручној литератури од почетка до краја израде лека. Рецепт треба да буде
стално пред очима.
•Радно место треба да је
уредно и не сме да стоји више од једне стојнице како би се спречиле замене
•Сав прибор са којим се ради,
руке, мантил морају бити беспрекорно чисти.
•При узимању стојница пажљиво
се прочита натпис а затим у току рада стојница држи тако да је њен натпис увек
пред очима.код враћања стојнице на њено место проверити још једанпут натпис на
њој.Приликом узимања лековите супстанције треба пажљиво макроскопски испитати
садржај стојнице на боју,конзистенцију, укус , мирис, изглед кристала итд. Врло
често је један такав једноставан преглед довољан да се спречи грешка ,
евентуално настала у току пуњења ( имплирања) стојнице.
•Пре почетка рада потребно је
обрисати простор, посуђе и амбалажу , а затим проверити исправност ваге. Све
лековите супстанције морају бити пажљиво измерене.
•Мора се водити рачуна о
квалитету израде фармацеутских производа и о њиховом изгледу, одговарајућој
амбалажи према облику и количини.
•Све лекове који се распадају
под утицајем светлости треба паковати у тамне посуде .
•Приликом пуњења лека у
амбалажу треба се служити одговарајућим прибором (прашкове – кашиком, течности
преко левка, пасте и густе суспензије – шпатулом и др).
•Пошто се заврши израда лека
одмах се стави налепница (сигнатура)
Чување : у фрижидеру
или на собној температури како је прописано за дати фармацеутски облик или
активну супстанцу.
Издавање : последња
провера, давање савета и информација пацијенту о начину употребе
Фармакопеја и
фармацеутски приручници
Pharmacopoeia Jugoslavica - Фармакопеја је службени пропис о квалитету, изради, испитивању и чувању
лекова и лековитих препарата. Име потиче од грчке речи «pharmacon» и «poeo» што
значи лек и правим. Фармакопеја даје стандарде за све официналне лековите
материје и лековите препарате, што омогућава пацијентима да добију лек високе
терапеутске вредности.
1933.год.-
Pharmacopoeia
Jugoslavica editio prims (Ph Jug I)
1953.год.-
Pharmacopoeia
Jugoslavica editio secunda (Ph Jug II)
1972.год -
Pharmacopoeia
Jugoslavica editio tertia (Ph Jug III)
1984. год. - Pharmacopoeia Jugoslavica editio quartia (Ph Jug IV)
2000. год. – Пета Југословенска Фармакопеја (Ph Jug V ili Ph Jug 2000)
Ph Jug IV- Састоји се из две књиге:
ПРВИ ДЕО: Обухвата предговор, увод, општи део,
таблице и индекс.
ДРУГИ ДЕО: У други специјални део уврштене су
абецедним редом монографије материје медике. У оквиру материје медике
обухваћене су лековите супстанце које служе за израду лекова, помоћне супстанце
за израду лекова, дроге биљног, животињског или минералног порекла,
фармацеутски производи, имунобиолошки и дијагностилчки препарати и завојни
материјал.
Наслов
монографије:
Латински назив, назив по претходној фармакопеји, народни назив
Наслов хемијских
супстанција
материје медике по конструкцији је латинска варијанта Интернационалног назива (INN) према препоруци Светске здравствене
организације (WHO).
У наслову лековитих препарата на првом месту
долази латински назив главне активне компоненте , а затим следи ознака
лековитог облика.
Опис препарата : Обухвата његове најважније
особине. Дефинисана неорганска једињења означена су симболом или формулом,
односно релативном атомском или молекулском
масом.
Код органских једињења наведене су осим бруто
формула и релативних молекулских маса или структурне формуле и хемијске ознаке формула према предлогу
Интернационалне уније за чисту и примењену хемију (IUPAC) у фонетској транскрипцији.
За недефинисане хемијске супстанције, затим за
антибиотике, дроге, завојни материјал, серуме, вакцине наводи се укратко
порекло и добијање препарата.
За лековите препарате, код којих се прописује
одређивање , наведен је прописан садржај активне компоненте.
Текст монографије : подељен је у делове са с насловима који се односе на: израду, особине, микроскопију, идентификацију, константе, испитивање степена чистоће, механичко-технолошка испитивања, затим следе дозе, деловање и
употреба, стерилизација, инкомпатибилност, чување, синоними, скраћенице напомена.
СВЕ СУПСТАНЦЕ И ПРЕПАРАТИ КОЈИ СЕ НАЛАЗЕ У ОКВИРУ МАТЕРИЈЕ МЕДИКЕ У Ph Jug IV НАЗИВАЈУ СЕ ОФИЦИНАЛНЕ.
Из потребе да се
у терапију уводе нове лековите супстанције односно препарати које су постале неопходне с развојем медицине, фармациује и других сродних наука припремају се Магистралне формуле – Formulae magistrales. (FM I, FM II, FM III, Рецептурни приручник, Magistralne formule 2008)
Пета Југословенска Фармакопеја представља превод Ph Eur III.Састоји се
из општег дела и два дела монографија.
Рецепт и рецептирање
Рецепт је писмени захтев
лекара , лекара стоматолога или ветеринара да се у апотеци изради и изда лек ,
односно да се изда само лековита супстанција
или готови лек ( специјалитет).
Назив рецепт потиче од
латинске речи praeeceptum што значи пропис.
Рецепт мора бити читљиво
написан, мастилом или хемијском оловком на папиру стандардне величине. Рецепт
смеју прописивати само лекари, стоматолози и ветеринари који имају право да
самостално обављају праксу односно стручну делатност и то само оне лекове који
се стављају у промет на основу закона о стављању лекова у промет.
Рецепт представља јавни
документ који у одређеним случајевима може послужити пред властима као доказни
материјал против лекара или фармацеута. То обавезује лекара да писању и
исправности рецепта посвети посебну пажњу
а фармацеута да још једном провери исправност рецепта и стручно припреми
или изда лек.
У случају било какве сумње у
исправност рецепта фармацеут је дужан да што је могуће пре без много алармирања
успостави везу са лекаром и упозори на пропуст па да тек после заједничког
договора припреми и изда лек по том рецепту. Уколико не може да консултује
лекара он ће се држати важеће Фармакопеје и дозу лека свести на средњу
појединачну , озбачити то на рецепту и издати лек.
Лекови се прописују и издају
на лекарски рецепт. Само одређени лекови могу се издавати без рецепта. Једним
лекарским рецептом може се написати само један лек и за само једно лице.
Рецепт мора садржавати следеће делове:
- INSCRIPTIO (ZAGLAVLJE) – назив здравствене организације
- NOMEN AEGROTI – име пацијента, адреса, старост
- INVOCATIO - Rp - recipe што значи узми
- ORDINATIO – прописује се лек – официнални, магистрални,
готов лек
- SUBSCRIPTIO – упурство фармацеуту – облик, количина лека ,
број паковања
- SIGNATURA – упућује пацијента у начин примене
- NOMEN MEDICI – потпис лекара, датун издавања рецепта и печат
Сваки рецепт мора да се
евидентира и таксира у апотеци (ако иде на терет Републичког завода за
здравствено осигурање РЗЗО посебно јер иде на наплату). Таксирање рецепта
подразумева цену лека прописаног на рецепту. Рецепти се уписују у Књигу
рецепата. Опојне дроге се уписују у Књигу наркотика.
ORDINATIO : Magistralni lekovi su proskripcije za koje lekar u
ordinaciji propisuje sve što je potrebno za spravljanje leka. Može da sadrži
sledeće delove:
Remedium cardinale – glavno delujuća supstanca
Remedium adjuvans – potpomaže deovanje
Remedium corrigens – korigens ukusa i mirisa
Remedium constituens – osnovna masa vehikulum
Količine se pišu arapskim brojevima izražene na
dve decimale.Kapi se označavaju rimskim brojevima Aktivnost – internacionalnim
jedinicama (IJ ) pr Nystatin 100000IJ
aa – u istoj količini
prethodna i komponenta pored koje stoji oznaka , ad – dopuniti do , kada je prekoračena doza lekar to mora
naznačiti znakom uzvika ! i potpisom , cito,
statim,
periculum in mora – brzo, odmah ,
opasno je oklevati , non repetatur – ne treba ponoviti
izdavanje po tom receptu, verte – okreni , kada je na
drugoj strani recepta napisan nastavak.
