Историјски преглед развоја фармације

Реч фармација потиче од грчке речи  pharmacon – што значи лек и отров или pharmakeia  - давање лекова. Почеци фармације као науке о лековима везани су за далеку прошлост. 

 

Још веома давно искуство је показало љдима да у природи има супстанција које могу помоћи у отклањању болести. Према томе , вештине лечења и припремања лекова настале су веома давно и старе су колико и човечанство. 

Вековима обе ове функције биле су сједињене и обављала их је једна иста особа, што значи да је истовремено била и лекар и апотекар. Тек у средњем веку, када су знања у оквиру вештина толико увећана да их више није могла примењивати иста особа, медицина и фармација су почеле да се раздвајају свака према својим задацима и специфичностима, различито у разним земљама и епохама. Све до средњег века лекови су израђивани углавном као једноставни фармацеутски облици а од XVI do XVIII века појављују се сложенији лекови.

Тек са XIX веком и Француском револуцијом настаје прекретница и у фармацији. Почиње потпуно нови, научни период. Савремена фармација управо разматра лековите супстанце и лекове  са свих становишта  почевши од упознавања и њихових својстава ,начина добијања идентификације, испитивања чистоће и квалитета, начина прераде у фармацеутске облике, испитивања њихове стабилности и начина чувања, њиховог деловања итд.

Сагледавањем домена и обимности савремене фармације долази се до закључка да је фармација заједничко име за науку која обједињује читав низ природних наука од ботанике, физике и хемије до технологије и фармакодинамике.