МЕРЕЊЕ

При изради фармацеутских препарата у фармацеутској пракси и фармацеутској индустрији примењују се различите операције. Оне се називају фармацеутско-технолошке операције само зато што се као резултат њихове примене добија фаремацеутски производ, препарат, односно лек. Другим речима, многе од ових операција изводе се и у другим струкама, разним индустријским гранама као технолошки процеси (у хемијској, козметичкој, прехрамбеној идр).

Применом одређених операција прерађују се лековите сировине у  одређени облик препарата који ће омогућити најбоље терапијско деловање активних принципа – лековитих супстанција.

Често се исте фармацеутске операције примењују при производњи и изради различитих фармацеутских препарата. Исто тако се при производњи  појединих  фармацеутских препарата може примењивати и више различитих операција.

Фармацеутске операције деле се према врсти коришћене енергије на:

-          механичке операције

-          топлотне операције

-          дифузионе операције

Постоји и друга класификација фармацеутских  операција која је чисто фармацеутско-технолошког карактера:

-          фармацеутско-технолошке операције раздвајања:

-          фармацеутско-технолошке операције здруживања

-          фармацеутско-технолошке операције обликовања

-          фармацеутско-технолошке операције преношења топлоте:

Познавање фармацеутско- технолошких операција помаже фармацеуту и фармацеутском техничару да лако овлада практичним манипулацијама у изради свих фармацеутских облика лекова.

Мерење је једна од основних и најчешће примењиваних фармацеутско-технолошких операција у фармацеутској пракси. Од квалитета мерења, т.ј. од прецизности и тачности  директно зависи и квалитет израђеног лека, као и тачност дозирањалековите супстанце. Из тог разлога потребна је максимална прецизност приликом извођења ове операције.

Мерење се врши према  Закону о мерним јединицама и мерилима, и то мерилима – средствима  за мерење, применом одговарајућих метода мерења.

Мерило је техничко средство намењено за мерење само или у склопу са другом опремом (мерни инструмент, мерни систем, мерни уређај).

Исправним мерилом се у смислу Закона сматра мерило које испуњава прописане метролошке услове и које је  на прописан начин жигосано, односно снабдевено уверењем о исправности мерила.

Резултати мерења који представљају уствари, вредности физичких величина изражавају се мерним јединицама.Према закону употребљавају се :

-          мерне јединице Међународног SI система (основне, изведене, допунске)

-          мерне јединице ван SI система предвиђене овим законом

-          децималне мерне јединице

Мерење се може обавити по: маси, запремини, дужини и површини. У апотеци се мерење обавља најчешће по маси без обзира да ли се ради о чврстим материјалима или течностима. Мерење по запремини врши се ретко и само у изузетним случајевима (на пример приликом израде инјекционих раствора). Директно мерење по маси врши се вагама различите прецизности, тачности и носивости. Под носивошћу се подразумева максимална маса супстанце коју вага може да одмери. Најчешће коришћене ваге у фармацеутској пракси су ручна вага, тара вага и електронска вага. Механичке ваге које се користе у фармацеутској пракси састоје се из полуге са два кракан, чији се центар равнотеже кракова налази у центру полуге. На крајеве кракова полуге окачени су тасови. На један тас  се ставља супстанца која се мери, а на други тас тегови. Мерење је завршено када се тасови нађу у равнотежи, односно када се казаљка нађе у центру скласе са подеоцима. (нула ваге) Код механичких вага је принцип да се тегови стављају на леви тас, а супстанца која се мери на десни тас. Најчешће коришћена механичка вага у фармацеутској пракси је тара вага. Ручна и децимална вага се данас углавном не користеу пракси .

Електронска вага има само један тас, не користе се тегови а очитавање масе се врши електронски на ЛЦД дисплеју ваге. Принцип мерења на електронској ваги је следећи: Када се вага укључи аутоматски ће се на дисплеју показати вредност 0,00 (ако је вага исправна). Затим се на тас ваге не искључујући вагу ставља празан суд у којем ће се вршити мерење. Након тога ће се аутоматски на дисплеју ваге показати маса празног суда изражена у грамима. Када је вредност приказана, сачека се пар секунди и притисне дугме на вагикоје носи ознаку Tara и вредност масе празног суда ће бити враћена на нулу, т.ј. на дисплеју ће поново стајати вредност 0,00. Затим се у суд пажљиво додаје супстанца., уз непрестано визуелно контролисање вредности масе коју показује дисплеј ваге. Следеће мерење започињемо брисањем свих података из меморије ваге, притиском на тастер са ознаком  Clear.

За мерење по запремини користе се различити типови судова за мерење: чаше, мензуре, тиквице, пипете, бирете и др. (литар) Без обзира о којем се суду за мерење ради, битно је то да постоје две врсте судова за мерење по запремини – градуисани и маркирани. Градуисани судови имају подеоке прецизности од 1-5 мл и њима је могуће измерити различите запремине течности. Маркирани судови имају само један подеок и њима је могуће одмерити само једну фиксирану запремину течности.

Мерење по дужини  обавља се обичним или посебним типовима лењира. (центиметар)

За мерење по површини користи се лењир. (квадратни метар)

Мерење по дужини и површини се врши релативно ретко у фармацеутској пракси, а најчешће се користи  код завојног материјала (завоји, газе)