Начин апликације зависи од:
- тога да ли
желимо локално или системско деловање
- од хитности индикације
- од брзине наступања и трајања дејства лека
- облика лека
- стања болесника
Путеви уласка лека у тело подељени су у две
класе:
-
ЕНТЕРАЛНИ
-
ПАРЕНТЕРАЛНИ
Ентерална – орална примена – пер ос – преко
уста је најприроднији и најбезопаснији начин системске примене
Парентерална примена – у ширем смислу
подразумева сваки други начин уношења лека сем оралног :
-
ињекције
-
инхалације
-
сублингвално
-
ректално
-
преко
аеросола
-
локална
примена
-
трансдермални
терапијски системи
сублингвално, букално
преко аеросола
трансдермално
У ужем смислу подразумева давање лекова путем
ињекција:
- интракутана
- субкутана
- интрамускуларна
- интравенска
Како би лек био погодан за одређени пут или
начин примене формулишу се различити фармацеутски облици.
Фармакопејска подела лековитих
препарата извршена је на оне за:
-
спољашњу
примену
-
оралну примену
-
специјална
места примене (нос, око, ухо, ректална, вагинална и др)
орална примена
локална примена
ректална примена
Фармакопејска подела лекова извршена је и према агрегатном стању на:
-
течне
: раствори, суспензије, емулзије, линимента, лосиони, вазолимента, екстрактивни
препарати, стерилни : капи за очи, парентерални препарати
-
получврсте:
масти, кремови, пасте , гели , лековити фластери, сапуни и др
-
чврсте:
прашкови, таблете (обичне, обложене, филм таблете), капсуле (меке, тврде,
желатинске) , супозиторије, вагиторије и др.
Нема коментара:
Постави коментар