СУШЕЊЕ

Сушење је фармацеутско технолошка операција  која се често примењује у фармацеутској пракси за отклањање влаге из сировина, у изради гранулата за таблете, при изради неких екстраката, у капсулирању, при дражирању и др.

Сушење је важна операција у фармацеутској пракси. Одстрањивањем влаге из сировина :

- повећава се стабилност (у односу на хемијске деградације)

- олакшава чување – смањује се маса и величина а самим тим и трошкови чувања и транспорта

- олакшавају се други фарм.-техн.- процеси (уситњавање, просејавање)

Сушење је фармацеутско технолошка операција при којој се влага преноси из влажног материјала у незасићену гасну фазу. Влага из материјала може да се отклони:

- без промене агрегатног стања механичким путем (центрифугирање, пресовање, филтрирање)

- са променом агрегатног стања када се влага отклања у облику паре, а за то је потребно довођење топлоте (топлотно сушење)

Уколико је реч о чврстом материјалу који садржи веће количине течности  (често из раствора настаје финални производ) потребно је пре сушења отклонити течност јер би иначе процес сушења био сувише дуг и неекономичан. Зато се прво примењују пресовање, филтриранје или центрифугирање а затим се приступа топлотном сушењу.

Топлотно сушење се дефинише као отклањање све или већине течности помоћу топлоте која узрокује термичко испаравање. У већини случајева течност је вода али може бити и лако испарљиви растварач. Довођење топлоте може да се врши на више начина :

- Загрејаним ваздухом (конвективно сушење) где се материјал загрева у контакту са топлим ваздухом, а насталу пару односи ваздушна струја.

- Додиром материјала који се суши са загрејаном површином (кондуктивно сушење).

- Зрачењем са загрејаних површина (терморадијационо сушење).

Температура сушења зависи од : природе материјала, својстава активних принципа, стабилности и отпорности на температуре, од промена које настају при сушењу и других фактора.

Сушење се обавља углавном на два начина: природним и принудним поступком.

Природно сушење се спроводи струјањем ваздуха уз чешће проветравање просторија. Најчешће се примењује при сушењу биљних сировина, када се биљне дроге распростиру у танком слоју и под одређеним условима суше.

Принудно сушење се изводи на различите начине, под различитим техничким условима уз присуство топлог ваздуха. Принцип сушења заснива се на одузимању влаге од материјала који се суши. Избор начина сушења зависи од: природе материјала, количине, природе солвенса и других фактора.

Врсте сушница: Постоји више критеријума за поделу сушница али се често користи подела сушница на основу начина руковања чврстим материјалом и то на следеће типове:

- сушнице са статичним слојем који се суши (лабораторијске, коморне , сушнице са тацнама, тунелске и др)

- сушнице са покретним слојем који се суши (обртне, ваљци)

- флуидизирајући системи – суспендовањем честица у гасу

- пнеуматске сушнице – распршивањем (спрејна сушница)

- вакуум сушнице – лиофилизација